Ka san ču ovu presudu iz Haga, odma san se siti jednega blesavega imena kako smo se u Jugi zvali u Titotovo vrime. Ugledni dužnici. To mi se tako činilo smijat, da san se pita jesu li se tako zvali i drugi koji su bili dužni dvaest miljardi oli više, ko mi u ondašnju srboslaviju. Svi smo znali da se pola od tega imena ticalo našega maršala, koji je iako dužan, bi puno ugledan (što će mo govorit). Dakle, on ugledan, a mi dužni. Bit onoliko solada dužan i još k temu nesvrstan, pa i ugledan, va priznat bilo je bolesno. E, i sad virus o te bolesti još uvik lebdi nad ovin prostorima brdovitega Balkana, pa ćapaje dilon i nas u Hrvatsku. Hoću reć da od potpišivanja Erdutskega sporazuma, pa onih pustih Zakona o oprostu i neznan čega još, je učinilo da se ove dane Hrvatski puk radi Haga naje u šoku. Dakako da ima onih koji su ovo i predviđali, govorili u Saboru, ma hi oni vladajući nisu obadali.

Teresantno da je na čelu otih judi bi, danas prokazani, lažni magistar Đapić, i njegova klapa, Rožić, Jukić, Kovačević, Tadić, koji su točno govorili što će nan se dogodit. E, ali bilo je važno da je on lažni magistar, a ovi što su nas vodili sa diplomama iz Kumrovca, bili su dakako pravi stručnjaci i političari sveopće partijske prakse.

Ka se ove dane dogodi vrhunac ruganja i ponižavanja na najosjetljivije tkivo, ono Vukovarsko, svi su pali u bed i šgrguću zubima, kukaju, plaču, pitajuć se kako se to smilo dogodit, naročito našoj uvaženoj i od većine političkih klika poštovanoj pravdolini Karliti. Ma kako to ona ni dobro napisala optužnicu i u njoj obuhvatila četnička razaranja Vukovara, maltretiranja i prebijanja zarobjenika i da ne govorin što sve ne u toj neviđenoj ljudskoj tragediji. Ma kako je ona samo to zaboravila i onako slabo napisala optužnicu. Bome za nevirovat. A što ćemo, žena je i u godinama, pa ni čudo.

Za to vrime se našoj javnosti bilo važnije rugat jednoj stranci i njihovemu predsjedniku da je falsi magistar i da su mu članovi stranke čavoglavi ognjištari. Kad je tako, valjda će se dil birači opametit na ove izbore pa senjat ko u ovu Državu govori istinu i baren vidi daje od nosa. Najboji je profešur Kulić, ka govori kako ne može nikad virovat bivšin okupatorima iz Evrope. E ta mu je dobra.

Inače što se tiče ovih Haških presuda, sa će naš Sandi uletit u predsjednika Ujedinjenih nacija, zalupit vratima, jidno vrć jaketu na katridu i dobro istega potegnut zauši, govoreći mu što to čini prečasni Haški sud sa našin žrtvama. Na to će ovi zajaukat da se dogodila greška, jerbo nas sudac Parker iz Klokanije ni hoti uvridit, nego su mu presudu napisali odavna u podzemju Rimskega kluba i mračnin salonima ingleške krajice, a po željama beogradske masonske galerije.

Naš će Ivo bidan naivan prihvatit tu činjenicu i doć doma, govoreći prid izbore da će na drugostupanjskemu sudu to bit ispravjeno, pa će Šljivančanin dobit šest, Radić četiri, a Mrkšić bit oslobođen pržuna. Zbog radi svih prijateja Hrvatske, kojima se odavna šćuca na našu zemju, Milanović je reka da mu je najdraži političar bi i osta Tito, pa se sotin nikidan i složi zbor Korčulanskih komunjara ugošćavajući malega Zokija u Korčulu. To je klapa kojoj pripada Mesić i koja uvažava bivšega nesvrstanega ridikula Titota, glumeći kako je vascela hrvatska livica jedva čekala ka će doć neovisna Hrvatska.

Zato je Mesić i reka nikidan da nebi bilo dobro da Haespe participira u buduću Vladu. Te mu budalaštine šapju nauho ona dva Ugljanca i oni pizdek Jakić. Oni zagovaraju da se Hrvatska što prin armiža u Evropu, hitne vesla na griže, zgasi svoje makine, izvadi argolu, preda je euro parlamentu i veživajući se za tvrdu mrkintu Brisela, prepusti gunganju euro integracija. U te integracije će bit tako lipo, da se neće tribat ništa mislit, još manje rabotat. Povijest će se napisat u ingleškin institutima za međunarodne odnose, ekonomiju i financije će nan vodit Ememef, vanjsku politiku i obranu Nato, a mi ćemo samo blejat kako imamo lipu zemju, proizvodit sirovu pamet i služit međunarodnin trutovima.

Ovi političari koji nas tanćaju da na to pristanemo će zauzvrat dobit položaje na dnu Briselskih hodnika, di će po kantunima prdit kako je dobro i pametno bit jedna zvizda ujedinjene i dekadentne mamice Evrope, a narodu će ostat da uglas piva Odu ludosti i ulizivanja.

Eto tako ja u kratkin crtama vidin naše sutra i ulazak u ujedinjenu Evropu di ćemo tek platit drskost što smo se usudili hreknut u četničku kokardu, rušeći masonima toliko omiljenu Jugovinu. Nikad nan više neće past napamet ratovat kontra njihovih sluga na Balkanu, a još manje slavit heroje Domovinskega rata i generale. Ko je to vidi imat veće heroje od Patona, Bili Kida, Montgomerija, Đon Vejna, Ajzenhauera, Đesi Đemsa, Dejvi Kroketa i drugih. Vaja prihvatit da su naši heroji bili kokošari, ubojice i goniči srpskih civila iz lepe njihove.

I da ne zaboravin odgovorit na onu Sandijevu nikidan, kako je dat glas Haespeu, dat glas komunjarama. Ma vraga, meni se pari da je dat glas Šeksu, isto što i dat glas Kamenku Katiću, oli Stevu Žigonu. A ko zna, možebit se meni tako para, gledajući na situaciju s druge bande Plokate.

Slobodan Suncobran, 1. listopada 2007.