Koliko se Korčulanima niko može rugat, govori nikidan održani seminar pod naslovon «Od kulturnog resursa do kulturno turističke atrakcije.

Ovi nedavni skup je nešto nevjerojatno i neviđeno. Nama se bivši sekretari SKJ za Korčulu sad postavjaju ka promicatelji tek novo otkrivenega kulturnega turizma, kojega bi eto tribalo osmislit i nekako prišapjat neinformiranin turistima što hoću doć u Korčulu. Ovo je sprdačina kaku Grad još ni doživi.

Veliki magistar od noćenja i predsjednik noćne zajednice i njegov bivši partijski kolega naš gradonačelnik, su dakako konpetentni u život provest novi val i trend u turizmu, tzv, kulturni turizam. Da čovik popizdi o smiha. Ovo što je bilo do sad i radi čega se turisti 100 godina motaju i zviraju po Korčuli je bi valjda niki partijski turizam u kojemu ta ista partija u kojoj su zapovidali gori navedeni, ni puštala ni procesiji proć priko Plokate. Međutin sad je vrime od krnovala pa se oni s našin dopuštenjen mogu pokušat priobuć u ne znan koga, ali mi ćemo ih uvik pripoznat. Taki su turizam sustavno razvijali naša tri asa i bazira se uglavnon na turističkemu reketarenju i diktatima viših partijskih krugova iz Dubrovnika i Genexa, pa sluganska Korčula radi tega robovanja još i danas nima svakodnevnu brzobrodsku liniju do Dubrovnika. Usput je ta ista klapa zaboravila da je Korčula sastavljena od kulture i zato je naglask bi na izletima do Mostara, Mlita, Dubrovnika, po otoku Korčuli i obilasku rivijere, kako bi se turiste na kulturan način odlatilo od kulture u samon Gradu. Najboji izlet je bi fiš piknik di su se redovito posluživale smrznute kečige i sušeni grgeči, tako da brojni turisti po svitu još i danas nisu vajano regulali stolicu i probavu. Kulminacija ovega grandioznega segmenta u korčulanskoj kulturnoj turističkoj ponudi bilo je puhanje baluni nakon kulturnih ispijanja tolitri špuntina. Ti baluni su u kulturnin partijskin podrumima ostali još od vrimena dunda Baluna i nikako ih je tribalo destrigat. Dok je Dubrovnik gušta u muziciranju Pogorelića i gleda vrhunske kazališne predstave, naše turiste je kulturno uzdiza i zabavja Kričalo, danju, a navečer 1+2+3 iz Žrnova. Vaja reć kako je ćapavanje «bale» bilo glavno kulturno poentiranje na svin izletima di se hodilo pomoru, tako da se od velikega i sustavno provođenega kulturnega lustravanja turista, ti isti i nisu nikad obadali od korčulanske kulturne kulture. Ko je vidi inbalunan poć u muzej, oli riznicu i pitat časnu di su rizi iz ove riznice, oli doć na balkon od muzeja pa izrigat doli sve po judima

Je istina kako je stožer za omalovažavanje korčulanske kulturne baštine bi senpre atento i do uspostave nove Države, u Korčulu ni smi doć niko ko je imalo poznatiji, oli atraktivniji od moreške. Međutin isti bori i ista skula su ostali i daje zapovidat našin turizmon, kulturon i životima. Sad se pojavi novi trend u turizmu, pa je pitanje kake ćemo sad goste dovodit? Hoće li to opet bit ona tranzicijska svitina izgrčena od noćenja i lokanja oli se za naš novonastali pokret u turizmu sprema nova elita koju će magistar dovest opeglanu očešjanu i znat će da nismo Češka, ni Juga, da se država zove Hrvatska i znat će da je Jakov Baničević rođen u Žrnovu, bi kancelar u bivšu EU na dvor u Brisel.. Ko zna možebit nan kapo od noćenja i gradonačelnik spremaju koje iznenađenje pa na ulaz u grad i Ranpadu stavu ranpe. Moć će pasat samo oni koji je plati spomeničku i kulturnu rentu, po pridlogu gradonačelnika, pokušavajuć se ovin motima od devastatora, pritvorit u promicatelja kulturne baštine.

Na te ranpe će rabotat dica od visokih partijskih dužnosnika i postavjat će pitanja svin kulturnin turistima prin nego pasaju ugrad. Pitanja će bit iz poznavanja povijesti i kulture grada Korčule. Naprimjer pita će se turistu koju boju jidra je ima Antenor kad je dolanpa iz Grčke na ovi škoj i zašto su ga prozvali Korkira Melaina, kad je lakše reć Melanija.

One što hoću poć u Muzej će se pitat jesu li kad čuli za arheološke iskopine na korčulanskemu škoju Majsanu i zašto tih eksponati nima u Gradski muzej. Drugo pitanje će bit postavjeno turistima na ranpi jesu li čuli kagod za dil popaletane pokretne korčulanske kulturne baštine i znaju li di se nahodi. Za ove što budu hotili vidit samo kuću i dvore Marka Pola pitanje će bit kratko i jasno. Je li Marko Polo voli modrujke i zašto je vlasuje uvik friga na vrilo uje.

nastavit će se ...

Slobodan Suncobran, 13. veljače 2006.