Ču san se ovih dana s nikin prijatejima iz Korčule i govoru mi da se javin, da štogo napišen, a i za re po duši sunce je olavija udrilo, pa bi suncobran i dobro doša. Je da odavna nisan ništa napisa, ma bez obzira na sve, a gledajuć događanja u Korčulu, vidit je da mi Korčulani vazda ostajemo pravi pravcijati Majsanci. Gleda san ove dane televiziju i vidi Duku, Mirkota, pa nikidan u dvi ure Emila, onda Toneta u boje od moreške i sve san više siguran kako smo puno avancali u majsanizaciji našega grada. Dakle vazda Majsanci.

I sad što bi to bili Majsanci? To bi po nikemu momu viđenju bili oni koji su naopako prima svomu gradu, mistu di su se rodili oli živu. Zapravo smišni, fjakavi, nemarni i neodgovorni judi, zaspali za krejancu i kulturu koju imaju u sebi i oko sebe.

Kako i zašto? Homo po redu.

Prvo bi Duki da priznanje što poštuje Polotov Miljun i što deboto duplo solada peška od naše Noćne zajednice, uz pohvalu što je prvi i jedini uspi potaracat Ase i to s lišinama bez vele akuže. Niki mi govoru da puno ne govorin na tu temu jerbo se po gradu šuška da je Duka u dogovoru sa Asima, ušto ne virujen, ali u svaki slučaj njima bi tribalo isporučit račun od Dukinih potraživanja pa neka se žalu gosparu Doriji u Đenovu.

Vajalo je poštovat autorska prava i tu mi ni kjaro kako to as Pametni, bivši ugledni sudac, danas fiškalet, ni razumi zapovid spljetskega Trgovačkega suda da se ferma su markopolancijama i poštuje Dukino intelektualno vlasništvo. Sa bi po mojin tablicama Korčulanima vajalo zasenjat 978 489 395 580 noćenja kako bi se Duki vrati dug. To će bit lako buduć magistar as Lukavi više ni predsjednik Noćne zajednice, nego drug Mirko, a on na stranske jezike zna reć samo esdepe.

I sad da mi Korčulani u ovi mirakul od Polovih prikazanija, kad je svaki tir iz topa s Ranpade košta 10 000 euri nismo Majsanci, Nima govora da nismo.

Homo daje. Gledan Emila na televiziju di je nahvali politiku korčulanskega Noćnega poduzeća koje provodi taktiku – hotele sobaricama, a restorane konobarima i još reka da se hotele ni hotilo dat onemu strancu Lešiću Dimitri jerbo je puno vajan, nego se ostalo na strategiju sofisticiranih i dubokih noćenja. I ode se dakako ne zna ko je u gradu i Državi Majsanac, ko lud.

A o najvećin Majsancima vaja reć dvi riči na kraju. To je novonastala klapa za ruganje Korčuli i Korčulanima, inače pravin imenon Udruga za očuvanje kulturne baštine Majsan, oliti Majsanci pravi.

Oni su se prin ništo godišć ćapali brstit smrške i jurovike prškajući po mitskon škoju Majsanu kako bi na svitlo dana ukazali ostatke mira kasno antičke naseobine što je 1963. iskopa ugledni Peličani, arheolog i akademik Cvito Fisković. Tada, a i danas je u Zakon o očuvanju kulturne bašćine bilo da se predmeti iskopani na konfinu jednega grada tribaju pohranit u muzej istega ako ga ima, a naš pokojni akademik lipo sve što je iskopa odni doma i peta u orebiški muzej.

Kad san prin desetak godišć snima otu zbirku u Pomorski muzej za emisiju Dobro jutro Hrvatska, nisan moga a da gospoji Vesni kustosici ne rečen kako će se ovo sve tribat vratit u Korčulu. Ona mi je rekla kako ne i malo morgen. Samo vi opet pišite Muzejskemu vijeću u Zagreb ko i Alena, pa ćete nase dobi roge. I to ni sve, jerbo mi još u ušima zvoni kako me stručno potaracala govoreć da su nalasci na Majsan (pazite ovu rič) KOMPATIBILNI su vilama rustikama u Orebićima, pa je u redu da su tamo. Dakle, nami Majsancima su ostali miri, ruševine i zarasli Majsan, a Orebićima cila zbirka.

Otvori se zemjo!

A dobro ćapa štogo, važno je da danas naši Majsanci pokradenin Korčulanima činu izložbu i to drito u Gradski muzej, kako bimo mogli olavija vidit što nan fali i usput nan se narugat ko zadnjin Majsancima.

Ako bi ovako stanje ostalo i daje, neka svi što mislu ko i ja, doju pod suncobran di će dobit majsanske knjižice, a ako ne, onda pridlažen da se svi Korčulani upišemo u Majsance kako bi boje pridonili veličanju kulturnega sivila i rastakanju ugleda ovega grada i bliže okolice.

Ma stalno mi se čini kad je u pitanju korčulanska kultura, materijalna i nematerijalna baština, da se niki zajebanti na razne načine brinu kako bi mi povirovali da smo mone i ludonje a oni tobože pametni.

Korčulani nikako sparat u bingo.

Morešku za ne falit batu dva društva, pa doje Lado. Onda Duka destriga Ase, doju Majsanci, Ja ne znan ko će nas skapulat, samo znan da na Majsan i Stupe neću poć sve dok Orebićani ne vratu ono što su nan opaletali.

PS
Pogledati kolumnu Majsanci od 28.3.2007. god.

Slobodan Suncobran, 4. kolovoza 2010.